После Првог сетског рата, новим државним разграничењем, две жупе румунских гркокатолика (Марковац и Јанков Мост) нашле су се у Југославији, а после Другог светског рата из Босне се досељава неколико хиљада гркокатолика Украјинаца и насељава у већ постојећим гркокатоличким жупама (Руски Крстур, Врбас, Нови Сад, Сријемска Митровица), но отварају се и три нове жупе (друга у Врбасу, у Кули, те у Инђији).

Прве гркокатоличке жупе

У почетку су досељени Русини у Руском Крстуру, где је жупа основана 1750. године те у Куцури са жупом из 1776. године (од 1765. до 1776. самостална капеланија), потпадали под Калочку римокатоличку надбискупију. А када је 1777. године основана Крижевачка гркокатоличка бискупија, они су, заједно са гркокатолицима у Хрватској, постали њен конститутивни део. У састав Крижевачке бискупије након Првог светског рата ушле су и гркокатоличке жупе у Босни и Македонији, као и споменуте румунске у Банату. Тако је Крижевачка бискупија била једина гркокатоличка бискупија у целој Краљевини Југославији све до краја XX века. Била је то бискупија чији су верници припадници пет нација и потомци пет различитих унија (Брест-Литовске, Марчанске, Ужгородске, Ердељске / Румунске и Кукушке / Македонске). Тако се и проповедало по жупама - на пет језика.

У време Другог светског рата због политичке поделе територије Крижевачке бискупије гркокатолици у Бачкој били су од 5. јула 1941. до 3. јануара 1946. године посебна Апостолска администратура, а гркокатолици у Банату – Апостолска делегатура. После рата све је враћено у пре]ашње стање.

Осамостаљењем федералних република некадашње Југославије и стварањем нових држава у последњем десетљећу XX столећа, рашчланила се и Крижевачка бискупија. Најприје је 2001. године проглашен Апостолски егзархат за католике источног обреда у Македонији, а затим 28. августа 2003. године и Апостолски егзархат за гркокатолике у Државној заједници Србија и Црна Гора.

Апостолски егзархат

За катедралу Егзархата Света столица је одредила жупну Цркву светог Николе у Руском Крстуру, а за првог егзарха дотадашњег помоћног бискупа у Ужгороду и Украјини др. Ђуру Џуџара, рођеног 1954. године у Ђурђеву; за бискупа га је 19. 03. 2001. у Риму заредио папа Иван Павао II.

Овај егзархат има око 25.000 верника у три деканата. У Бачком деканату су жупе: Руски Крстур, Куцура, Нови Сад, Врбас II и Суботица. У Сремском деканату: Шид, Сријемска Митровица, Бачинци, Беркасово, Инђија; а у Београдско-банатском деканату: Београд, Марковац и Јанков Мост.

Уз владику у душобрижништву делује 15 свештеника, један је у пензији, а више од десет у иностранству. Богослови се школују у Загребу и Риму, а гимназисти у малом семеништву у Суботици.