Среда, 09.07.2025, 13:27
Приветствую Вас Гость | RSS

АПОСТОЛСКИ ЕГЗАРХАТ ЗА ГРКОКАТОЛИКЕ У СРБИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ - Форум

[ Новые сообщения · Участники · Правила форума · Поиск · RSS ]
  • Страница 1 из 1
  • 1
АПОСТОЛСКИ ЕГЗАРХАТ ЗА ГРКОКАТОЛИКЕ У СРБИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ
АдминДата: Пятница, 19.02.2010, 13:31 | Сообщение # 1
Рядовой
Группа: Администраторы
Сообщений: 10
Награды: 1
Репутация: 100
Статус: Offline
Први гркокатолици Русини доселили су се у данашњи Руски Крстур код Куле у Бачкој 1745. године. Нешто касније досељавају се у Куцуру код Врбаса. Та два села постају матични центри из којих су се Русини расељавали у друга места у Бачкој, Срему и Славонији.

После Првог сетског рата, новим државним разграничењем, две жупе румунских гркокатолика (Марковац и Јанков Мост) нашле су се у Југославији, а после Другог светског рата из Босне се досељава неколико хиљада гркокатолика Украјинаца и насељава у већ постојећим гркокатоличким жупама (Руски Крстур, Врбас, Нови Сад, Сријемска Митровица), но отварају се и три нове жупе (друга у Врбасу, у Кули, те у Инђији).

Прве гркокатоличке жупе

У почетку су досељени Русини у Руском Крстуру, где је жупа основана 1750. године те у Куцури са жупом из 1776. године (од 1765. до 1776. самостална капеланија), потпадали под Калочку римокатоличку надбискупију. А када је 1777. године основана Крижевачка гркокатоличка бискупија, они су, заједно са гркокатолицима у Хрватској, постали њен конститутивни део. У састав Крижевачке бискупије након Првог светског рата ушле су и гркокатоличке жупе у Босни и Македонији, као и споменуте румунске у Банату. Тако је Крижевачка бискупија била једина гркокатоличка бискупија у целој Краљевини Југославији све до краја XX века. Била је то бискупија чији су верници припадници пет нација и потомци пет различитих унија (Брест-Литовске, Марчанске, Ужгородске, Ердељске / Румунске и Кукушке / Македонске). Тако се и проповедало по жупама - на пет језика.

У време Другог светског рата због политичке поделе територије Крижевачке бискупије гркокатолици у Бачкој били су од 5. јула 1941. до 3. јануара 1946. године посебна Апостолска администратура, а гркокатолици у Банату – Апостолска делегатура. После рата све је враћено у пре]ашње стање.

Осамостаљењем федералних република некадашње Југославије и стварањем нових држава у последњем десетљећу XX столећа, рашчланила се и Крижевачка бискупија. Најприје је 2001. године проглашен Апостолски егзархат за католике источног обреда у Македонији, а затим 28. августа 2003. године и Апостолски егзархат за гркокатолике у Државној заједници Србија и Црна Гора.

Апостолски егзархат

За катедралу Егзархата Света столица је одредила жупну Цркву светог Николе у Руском Крстуру, а за првог егзарха дотадашњег помоћног бискупа у Ужгороду и Украјини др. Ђуру Џуџара, рођеног 1954. године у Ђурђеву; за бискупа га је 19. 03. 2001. у Риму заредио папа Иван Павао II.

Овај егзархат има око 25.000 верника у три деканата. У Бачком деканату су жупе: Руски Крстур, Куцура, Нови Сад, Врбас II и Суботица. У Сремском деканату: Шид, Сријемска Митровица, Бачинци, Беркасово, Инђија; а у Београдско-банатском деканату: Београд, Марковац и Јанков Мост.

Уз владику у душобрижништву делује 15 свештеника, један је у пензији, а више од десет у иностранству. Богослови се школују у Загребу и Риму, а гимназисти у малом семеништву у Суботици.

 
АдминДата: Пятница, 19.02.2010, 13:31 | Сообщение # 2
Рядовой
Группа: Администраторы
Сообщений: 10
Награды: 1
Репутация: 100
Статус: Offline
Редовници и редовнице

Редовници василијанци имају у Кули свој манастир, а неки монаси су у другим земљама и другим редовима. Редовнице Службенице Безгрешног Зачећа Девице Марије имају своју Провинцију св. Јосипа са седиштем у Руском Крстуру и новицијатом у Врбасу. На територију Егзархата имају шест самостана, три у Украјини и три мисије у другим земљама (Рим, Загреб, Мüнцхен). Укупно сестара Службеница има преко шездесет. У Руском Крстуру Мале Исусове сестре имају свој самостан са четири редовнице.

Проштеничко место Водица налази се код Руског Крстура. Ту се неколико пута годишње окупљају ходочасници из целог Егзархата.

Делатности

С циљем продубљивања духовног живота, међу верницима је развијена мрежа венчића Живе крунице, трећи Василијански ред, покрети Мир, Тезе, Маријино дело и други.

Развијена је и делатност Каритаса, како на разини Егзархата тако и по жупама. Осим, тога, на том подручју су гркокатолици укључени и у Екуменску хуманитарну организацију, која обухваћа више верских заједница.

Негује се екуменски рад, уз учествовање у разним његовим облицима, од којих је најпопуларнији Молитвени скуп хришћанских жена, који се одржава сваког марта на први петак.

За младе се организују сусрети, духовне вежбе, ходочашћа и други облици едукације и продубљивања хришжанске свести.

Од 1994. године на русинском и украјинском језику излази месечни часопис Звона. Годишње се публицира календар и две до три књиге. Управо ових дана је изашао први интегрални превод Новог завета на русински језик.

Од почетка 2004. године на Радију Марија у Новом Саду емитују се емисије на украјинском и русинском језику. За сада у трајању од три сата недељно.

Припадници Егзархата, свештеници и верници, укључени су у делатност Католичке цркве у нашој земљи: у оквирима Бискупске конференције, Каритаса тројица су професори на Теолошко-катехетском институту Суботичке бискупије, сарађују у публикацијама других католичких издавача и др.

Гркокатолици љубоморно чувају своју традицију и свој обред, али су отворени за све што је добро, што доприноси ширењу Краљевства Божјега на земљи, негујући братске односе са свима који исто мисле, осећају, желе и раде.

*Данас је уобичајено, иако можда непотпуно тачно, хришћане источног обреда који су у заједништву с Римском Црквом звати гркокатолицима. Ова сложеница наглашава да су то католици грчког обреда.

 
  • Страница 1 из 1
  • 1
Поиск: