Русинска филологија се рађа почетком ХХ века захваљујући томе што «систем појединачних филологија у Славији није херметички затворен... постоји могућност извјесног збијања... на рачун филолошких изданака код неких етнојезичких острва.» (Дуличeнкo, 1986, с. 121). Једно од етнојезичких острва су и југословенски русини који су, живећи током два и по века изоловани и удаљени од прадомовине, изградили свест о етничкој и језичкој посебности, што је уз повољне друштвено-историјске, културне и друге услове довело до појаве нове – русинске филологије.

У oвoм раду ћeмo гoвoрити o најистакнутијим лингвистима који су проучавали русински језик током чeтири пeриoда развитка русинистике.

"На папригаш" кромпљи

То је једно сиромашно јело, као и већина ових чорбастих русинских јела, спрема се као паприкаш, али без меса. Значи, насече се доста црног лука, добро издинста на масти, у то се дода ољуштен и на кришке исечен кромпир, ситна црвена паприка, соли по укусу, залије водом и кува да јело добије густину, као паприкаш.

Кромпљи "на квашно"

Пола килограма кромпира очистити и исећи на кришке по дужини. На једној кашики масти се заједно пржи једна исецкана главица црног лука и кромпир. Да се то не би лепило за дно шерпе помало се долива воде, тако да се то уствари динста. Кад кромпир постане мекан дода се мало више ситне паприке и залије водом. У кувани кромпир треба додати два сирова јаја, добро измешати, посолити по укусу и додати око два децилитра павлаке.

Поштовани господине Гецко Иванович, ми Русини у Србији, нисмо довољно информисани о Вашм настојањима да остварите историјски циљ – стварање Републике Подкарпатска Рус те Вас молим да одговорите на неколико питања.

- По попису становништва у Украјини од 2001. године званично је саопштено да Русина има нешто мало преко 10.000. Колико Русина заиста живи на територији Закарпатске области?

Русини су се почели насељавати у бачку средином 18. века. Пре доласка у ове крајеве, они су живели у свероисточним жупанијама, у Закарпатју. Као врло покретна популација, ширили су се на простору Угарске источно од Тисе, стапајући се са другим народима, а нарочито са Мађарима и Словацима. То је оставило видне трагове у језику, обичајима, одећи, именима и презименима русина.

Социјалне прилике у којима су Русини живели у својој постојбини, биле су изузетно тешке. Најтежи положај сељаштва у Угарској био је управо у њеним североисточним жупанијама. То је подручје са неплодним земљиштем, снежним зимама, а поред тога, Русини су стално били угњетавани од страних феудалаца и имали су осећај верске несигурности. Једина предност у оваквим околностима, било је право пресељавања са једног феудалног поседа на други. Тако су се у потрази за бољом земљом и блажим облицима феудалног угњетавања, Русини селили све јужније делове Угарске.

З уключованьом ґеоґрафского параметра славянски язики ше узвичаєно дзеля на три язични ґрупи, односно заєднїци: 1. восточнославянску (русийски, українски, билоруски); 2. заходнославянску (польски, словацки, чески, горньолужицки, долньолужицки); 3. южнославянски (сербски, горватски, словенски, македонски, болгарски). З тей нагоди нашу увагу фокусуєме на общи фонетски и морфолоґийни характеристики хтори одредзую восточнославянску, заходнославянску и южнославянску язичну заєднїцу и поровнаме их зоз характеристиками руского язика.