Каталог статей

Основане Русийско-русинске дружтво

Tue, 15 May 2012 13:55:51 GMT

У Ростове на Дону, у Русиї, основане Русийско-русинске дружтво, з меном Нестора Кукольника, пише українски информативни портал УА репортер (http://ww.ua-reporter.com/content/115255), а на снованю присуствовали потомки Русинох хтори нєшка жию у Ростовскей обласци, историчаре, политиколоґове и ростовски студенти.

Всеукраїнске пописованє жительства. Националносц-РУСИН

Mon, 14 May 2012 08:13:04 GMT

У 2013 року будзе у України пописованє жительства. Воно нє лєм же укаже численосц українских жительох, алє укаже и квантитативне одношенє етнїчних ґрупох котри жию у держави. З утаргованьом рубрики «националносц» у пасошох, попис жительства остал єдини способ за национални меншини на котри можу дац на знанє свойо иснованє, вихасновац законски, демократични права. Прето, у рамикох наиходзацого попису жительства у України, жительству Закарпатскей обласци важне идентификовац своь националносц етнонимом Русин, здогаднуц на историйне мено.

Нина Капрачева вимага припознац Русинох за окремни народ

Thu, 03 Feb 2011 20:00:09 GMT

Як пише закарпатски УА-Репортер а преноша други українски медиї, на Закарпатю тих дньох була Нина Карпачева як представитель Верховней Ради України по питаню правох чловека у України.

Карпачева ше стретла з представителями русинох.

Заоштрує ше ситуация на Подкарпатю

Wed, 12 Jan 2011 21:41:14 GMT

Як преноша українски електронски медиї, 5. януара, лидер русинского политичного руху ужгородски священик Українскей Православней Церкви Московского Патриярхату протоєрей Димитрий Сидор обвинєл Києв за дискриминацию з одкритима елементами ґеноциду.

"Ми обвинюєме Києв за етноцид и дискриминацию з елементами ґеноциду. Предлужує ше варварске нєприпознаванє русинского народу, його националносц, забранюю ше русински школи и виучованє русинского язика. Водза ше судски процеси прето же Русини сцу буц и остац Русини".

GALLOWAY, JULIAN "STALJINIZAM I CARIZAM U DANAŠNJOJ UKRAJINI"

Tue, 28 Dec 2010 21:17:46 GMT

(Objavljeno u glasniku "Carpatho-Rusyn American", preuzeto sa www.rusynmedia.org , ovde u prevodu M. Hornjaka, sa njegovim naglašavanjem stavova koji se odnose na Jugoslaviju/SCG)

»Prvog decembra 1991., gradjani Ukrajine su dobili priliku da se na referendumu izjasne da li žele nezavisnu državu. Više od 90% glasača je odgovorilo potvrdno. Istovremeno, kao deo ovog referenduma, stanovnici ukrajinske oblasti koja se zove Transkarpatija su se izjašnjavali na pitanje da li žele »samoupravni status«, drugim rečima autonomiju za njihovu oblast.Više od 78% je odgovorilo potvrdno.

Миронов о Руснацох у Войводини

Sat, 18 Dec 2010 19:18:20 GMT

САМАРА (РУСИЯ), 18. децембер 2010. (Рутенпрес) - На Державней социялно-гуманистичней академиї у Самари, у Русиї, стреду, 15. децембра, отримана Рочна науково-практична конференция з назву "Образованє, релиґия, особа”.

На конференциї обробени теми "Искуство и перспектива сотруднїцтва медзи державу и вирскима орґанизациями у образованю", "Значносц релиґиозних вредносцох у формованю и моцнєню физичного и психичного здравя особи" и "Теория и пракса медзисобного дїйства нових релиґиозних рухох на дружтво и державу".

TRAGIČNA SUDBINA SUB-KARPATSKE RUTENIJE (POTKARPATSKE RUS*)

Wed, 08 Dec 2010 12:03:22 GMT

IZ ISTORIJE RUSINA:
PROŠLOST KAO OGLEDALO SADAŠNJOSTI

»TRAGIČNA SUDBINA SUB-KARPATSKE RUTENIJE

(POTKARPATSKE RUS*)

(Tekst iz zbirke Rukopisnog odeljenja Kongresne biblioteke SAD, prevod sa engleskog M. Hornjak)

»U Karpatskim oblastima koje su do Prvog svetskog rata pripadale Ugarskoj u sastavu Austro-Ugarske imperije živeli su stanovnici slovenskog porekla poznati pod imenom »Ugro-Rusini« (Madjarski Rusini, Rusini nastanjeni u Madjarskoj). U pretežnoj većini pripadali su Vizantijskom obredu Katoličke crkve.

»Pošto su živeli pod vlašću Austro-Ugarske imperije sve do njenog raspada nisu mogli da ostvare težnju za oslobodjenjem i osnivanjem vlade po sopstvenom izboru.

»Pošto su njihove težnje bile poznate američkim Rusinima, u nastojanju da oim pomognu, oni su osnovali Nacionalni savet Ugro-Rusina 23. jula 1918., na čelu sa Gregori Žatkovičem, pravnikom iz Pitsburga, Pensilvanija, koji je kao njihov predstavnik 21, oktobra 1918. imao susret sa predsednikom Woodrow Wilsonom. Na konferenciji održanoj posle ovog susreta, predsednik Wilson je saopštio da priznaje Rusine u Madjarskoj kao poseban nacionalni subjekt pod stranom dominacijom, i kao takvima priznao im pravo na samoopredeljenje.

Др Фейса на Семинаре карпаторусинистики

Wed, 17 Nov 2010 20:46:56 GMT

ПРЕШОВ (СЛОВАЦКА), 17. новембер 2010. (Рутенпрес) - "Войводянски Руснаци и їх вариянта русинского писаного язика" була тема Дзешатого наукового семинару карпаторусинистики Института русинского язика и култури Прешовского универзитету концом прешлого мешаца.

Як пишу Интерент новини Академиї русинскей култури, о язику Руснацох у Войводини 27. октобра преподавал професор на Одсеку за русинистику Фолозофского факултету у Новим Садзе др Михайло Фейса, а преподаваню присуствовали науково роботнїки Институту русинского язика у Прешове, редакторе медийох на язикох народносцох у Словацкей, госци з вецей институцийох, як и студенти русинского язика и литератури Прешовского универзитету.

Сообщенє за явносц

Mon, 08 Nov 2010 18:22:40 GMT

Пре нєподполне и нєдоповедзене обвисцованє у медийох зоз схадзки Националного совиту, котра отримана 23.10.2010. року у Руским Керестуре, Руска матка чувствує потребу и обовязку спрам своїх членох и явносцу же би пояшнєла яки ше то "идеолоґийни розиходзеня" случели помедзи Рускей матки и Союза Руснацох Українцох на схадзки Националного совиту.

На схдзки Националного совиту єдна з точкох дньового шора бул предклад контракту о медзиреґионалним сотруднїцтве АП Войводини и Закарпатскей обласци України. У началє, Руска матка нєма нїч процив сотруднїцтва зоз Закарпатску обласцу, гоч там Русини нє припознати як окремни народ алє як часц – субетнос українского народа.

Dragan Petrović : "Rusinski kulturno-nacionalni identitet u Ukrajini"

Sun, 04 Jul 2010 19:55:02 GMT

Šta je zajedničko čuvenom sovjetskom slikaru Igoru Grabaru, ruskom piscu 19. veka Nestoru Kukoljnjiku, rodonačelniku pop-arta, američkom umetniku Endiju Vorholu i ukrajinskom kompozitoru čija se muzika danas često čuje sa scene Dmitriju Bartnjanskom? Odgovor je za mnoge neočekivan: svi oni pripadaju četvrtoj (posle Rusa, Ukrajinaca i Belorusa) grupi istočnih Slovena koja se naziva Rusini.

Ako se setimo spisa iz 15. veka "Hoždenie Afanasija Nikitina za tri morja”, Nikitin sebe naziva Rusinom. Rusin je bio i prvi istočnoslovenski štampar Francisko Skorina. Takođe, Rusini se pominju i u severnim velikoruskim skaskama, gde se istočnoslovenski element sretao sa finskim elementom, tj. bio je na granici slovenske i susedne ugro-finske kulture. Rusin je bio i prvi rektor Petrogradskog univerziteta Mihail A. Balugjanski, kao i vaspitač Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, Ivan Arlaj. Rusin je bio i osnivač bugaristike, ugledni slavista Jurij Vineljin.1